Moskva bez parade kakvu pamtimo, Zelenski podigao tenzije, a stručnjaci upozoravaju na opasno prekrajanje istorije i nove podele sveta
Dodajte Kurir u vaš Google izborPrvi put posle gotovo dve decenije nećemo gledati slike veličanstvene vojne parade koja je godinama bila simbol obeležavanja Dana pobede. Umesto toga, otvara se pitanje da li je datum koji je do ove godine simbolizovao pobedu nad nacizmom postao i simbol ruske nemoći pred pretnjama ukrajinskih dronova i porukama koje je prethodnih dana Kremlju slao Volodimir Zelenski.
Sećanje na Drugi svetski rat sve više postaje političko oružje, a pitanje antifašizma predmet savremenih geopolitičkih sukoba. Istovremeno, isti datum jedni obeležavaju kao Dan pobede, drugi kao Dan Evrope, dok ga treći vide kao simbol nove podele kontinenta. Evropske vrednosti i antifašističko nasleđe danas se često tumače kroz političke interese i aktuelne međunarodne odnose. Sve češće se upozorava i na opasnost da se prošlost koristi kao sredstvo za pripremu budućih sukoba.
Na ovu temu u emisiji "Puls Srbije vikend" govorili su: Aleksandar Mihailović, pukovnik, Nebojša Damnjanović, istoričar, Tomislav Kresović, novinar, publicista i politički analitičar i Boško Jakšić, novinar i spoljnopolitički komentator.
Moskva između demonstracije sile i demonstracije jedinstva
Zvanična Moskva obeležila je Dan pobede uz poruku da će "teško proći oni koji se rugaju ovom datumu", dok je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski dodatno podigao tenzije izjavama i takozvanim ukazom kojim je Moskvi "dozvolio" da obeleži praznik. Ovogodišnja proslava ipak nije izgledala onako veličanstveno kako je javnost navikla tokom prethodnih osam decenija, zbog čega su se pojavile ocene da je reč o svojevrsnom porazu Moskve. Sa takvim ocenama ne slaže se Mihailović:
- Na delu je stvaranje budućeg četvrtog rajha kroz buduću nadnacionalnu vojnu administraciju Evropske unije. Do prošle godine vojna parada bila je demonstracija sile Ruske Federacije i to se podrazumevalo - prikazivanje vojne moći. Ove godine demonstrirano je nešto drugo - snaga jedinstva duha naroda. Naroda koji zna za šta se bori, koje vrednosti brani i koliko je spreman da se za njih žrtvuje, uz visoku motivaciju.
Boško Jakšić nadovezao se ocenom da je izostanak demonstracije vojne sile posledica bezbednosnog rizika:
- Činjenica je da nijedna parada do sada nije prošla bez demonstracije ruske vojne sile, uključujući i onu prvu, kada su vojnici direktno sa parade odlazili na front. To što danas toga nije bilo očigledan je rezultat određene vrste straha ili opreza, jer uprkos trodnevnom primirju između Rusije i Ukrajine nije mogla da se isključi mogućnost diverzije. Poslednjih nedelja vidimo da ukrajinski dronovi dopiru duboko na teritoriju Rusije.
Evropske vrednosti između krize i izazova
Pitanje koje se nameće jeste da li Evropa i dalje baštini vrednosti na kojima je osnovana. Jakšić smatra da se Evropska unija nalazi u ozbiljnoj krizi, ali da njeni temelji ipak opstaju:
- Evropa je trenutno stisnuta između Putinove Rusije, Kine Si Đinpinga i Amerike Donalda Trampa i suočava se sa brojnim krizama. Tehnološki zaostaje, ima ekonomske i bezbednosne probleme i očekuje je veliko ulaganje u vojsku. Ipak, osnovne vrednosti na kojima je stvorena Evropska unija i dalje postoje, iako su ugrožene. Svedoci smo pojave neonacizma i jačanja desničarskog populizma u Evropi. Iako je Viktor Orban doživeo politički poraz, to ne znači da desne snage nisu u usponu. Međutim, sve to ne poništava osnovne vrednosti antifašizma koje se u Evropi i dalje neguju. Mnogi Evropljani ponosni su na antifašističko nasleđe.
Rusofobija, Putin i novo geopolitičko prekrajanje sveta
Tomislav Kresović ocenio je da je Vladimir Putin danas postao simbol nove faze zapadne rusofobije, koja je, prema njegovom mišljenju, počela intenzivno da se razvija nakon Minhenske bezbednosne konferencije. Podsetio je da sudo 2010. godine na vojne parade u Moskvi dolazili brojni svetski zvaničnici, ali da su se odnosi sa Zapadom značajno promenili nakon sukoba u Ukrajini 2014. godine.
Kresović smatra i da je Drugi svetski rat bio posledica velikih istorijskih i ekonomskih potresa, poput ekonomskih kriza i sloma imperija, dok se danas, kako navodi, svet ponovo nalazi u periodu velikih geopolitičkih promena i stvaranja multipolarnog poretka, u kojem velike sile redefinišu sfere uticaja i novu podelu sveta.
Na njegove ocene nadovezao se Boško Jakšić, koji je istakao da, pored rusofobije kao političkog i društvenog fenomena, danas postoji i izražena „putinofobija“, odnosno otpor usmeren lično prema ruskom predsedniku Vladimiru Putinu.
Ko danas prisvaja pobedu nad fašizmom?
Pitanje pobede nad fašizmom i njenog savremenog značenja i dalje izaziva snažne polemike. Nebojša Damnjanović smatra da antifašizam i danas ima dubok značaj.
- Pobeda iz 1945. godine nije potonula, ona i dalje živi. Zamislite šta bi značilo da su nacisti pobedili - Sloveni praktično ne bi postojali kao narod, već bi bili svedeni na robove i podljude koji rade za naciste. Ne bi bilo ni Francuske, a Hitler bi se na kraju obračunao i sa Englezima. Nacizam i fašizam su otišli u prošlost i danas ne postoje kao ozbiljan politički faktor. Naravno, određene tendencije postoje i postojaće uvek, ali su uglavnom marginalne. U liberalnim društvima takve grupe se tolerišu na margini, ali kada izađu na izbore, ne uspevaju da osvoje ni jedan odsto glasova - zaključuje Damnjanović.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs